RADIMO SA PUNO
LJUBAVI I TRUDA
U svaki izrađeni proizvod uložili smo puno truda i ljubavi kako bi opravdali umetničku vrednost ručno rađenog i ukrašenog posuđa za kuvanje. Takođe smo se potrudili da ono bude kvalitetno i istrajno kako bi ste Vi uživali u pripremi i nezaboranom ukusu hrane.
ISTORIJA GRNČARSKOG ZANATA U ZLAKUSI
Istorija postojanja
Zlakuska grnčarija je četiri veka stara tehnika ručne izrade posuđa od gline na sporom ručnom kolu (točku) i pečenog na otvorenoj vatri, što je redak slučaj na širem prostoru Balkanskog poluostrva. Ovu tradiciju, prenošenu sa kolena na koleno, do današnjih dana sačuvale su vredne ruke meštana sela Zlakusa, podno Potpećke pećine, u Zlatiborskom okrugu u Srbiji.
Osnovni materijal za izradu Zlakuske grnčarije je prerađena glina „gnjila” koja se kopa u selu Vranjani kod Požege na dubini od 2 — 8 metara. Glina se meša sa kalcitom (koji se vadi u susednom selu Rupeljevu iz kopa starog preko 200 godina) u odnosu 1:1 (što omogućava izradu vrlo velikih oblika keramike, potom oblikuje na ručnom kolu i peče na otvorenoj vatri.
Priprema materijala
U radionicu glina se dovozi, u krupnim komadima koji se, potom, usitnjavana drvenim maljem ili sekirom i čiste od korenja, kamenja i ostalih krupnih nečistoća.
Usitnjena, glina se prvo „kiseli“ u buretu (raniji ili čabru), natopljena vodom, 24 sata. Makon što se iz nje otstrani suvišna voda, tako oceđena, glina se vadi na prostirku velikih dimenzija i gazi da bi se očistila od zaostalih krupnih nečistoća.
Potom se kalcit usitnjava velikim drvenim maljem s metalnim vrhom koji se pokreće nogom. Nakon toga vrši se prosejavanje kalcita, koji se tako usitnjen i prosejan u razmeri 50% : 50% ili 40% :60% u korist kalcita, u zavisnosti od vrste posuda koje će se praviti, meša sa glinom.
Sledi ponovno gaženje gline kako bi se kalcit sjedinio sa njom u homogenu masu koja je, tako, spremna za obradu.
Izrada posuda
Izrada posude počinje sa komadom gline u obliku diska, koji je prethodno posut m samlevenim kalcitom, da se ne bi zalepilo za podlogu. Od ovog komada prvo se formira dno posude i njen zida. Zatim, spiralnim dodavanjem novih komada u obliku namotaja zvanih sudžuk, nastavlja da gradi posudu. Pri svakom uzimanju gline lončar, pre nego što formira namotaj, rukom dobro izmesi komad gline, što je takođe prilika da se zaostale nečistoće izbace iz gline. Potom se posebnim alatom i okretanjem vitla jednom rukom posuda dorađuje.
Posle ukrašavanja, na lonce manjih dimenzija, namenjene kuvanju na šporetu, dodaju se drške. A kada se posuda prosuši i stekne čvrstinu kože, pristupa se obradi koja podrazumeva doterivanje ivica dna, tako što se posuda okrene na obod, postavi na vitlo, pričvrsti s tri komada gline da se ne pomera, kolo blago zavrti i skida višak gline nožem.
Sušenje pečenje
Modelovani sudovi se prvo suše na suncu/promaji, u zavisnosti od vremenskih prilika, 2 do 10 dana. Nakon toga sledi dorada i sušenje u sušari, na temperaturi od 100℃ do 200℃ da bi se isušila sva hemijski vezana voda. Ovo je posebno važno za narednu fazu rada, tj. pečenje sudova. Naime, ukolko ostane vlage posuđe bi popucalo prilikom pečenja.
Samo pečenje se vrši tradicionalno na otvorenoj vatri. Vatrište („žižanica“, „žežnica“) je na ravnom zemljištu, gde se postave dva deblja drveta – „baskije“. Na njih se stavljaju drva, zatim sudovi jedan za drugim, između sudova po drvo koje osigurava rastojalje. Na sudove se stavljaju drva dok se na kraju slaganja sudovi i ne vide.
Pečenje traje od sat do dva i po sata i tom prilikom se razvije tolota između 700℃ i 800℃ . Majstori dežuraju pored sudova, vodeći računa o tome da vatra održava stabilnu temperaturu i da se sudovi ravnomerno ispeku. Znak da je posuđe pečeno je bela boja koju dobiju prilikom usijanja.
